Ovonedeljna epizoda od Супер девојка bilo nešto sasvim drugačije. U koautorstvu zvezde serije Azie Tesfai, koja igra Keli Olsen, moramo da vidimo događaje iz prošlonedeljne epizode, ali iz prizemne perspektive nekoga ko se nosi sa nesrećom. Dakle, dok se Superdevojka (Melisa Benoist) i njeni prijatelji bore sa bemancima pete dimenzije, ljudi u centru Nacional Sitija pate, a na Keli je da se pojača, u velikoj meri.
Bilo je to neverovatno osnažujuće, rekao je Tesfai za RFCB. Ne samo da mogu da napišem priču o ovom liku koji toliko volim da zakoračim u njenu moć, već... Ja u sebi i svoj život koji zakoračim u ovu novu karijeru, i toliko je volim. I pričati priču i dobiti toliku kontrolu nad toliko aspekata ove epizode bilo je neverovatno iskustvo.
Nakon što je Niksli (Peta narednica) pre dve epizode objavila svoje zlobne namere srušivši zgradu dok je Supergirl bespomoćno gledala, mnogi stanovnici su ostali povređeni i beskućnici. I dok ulazimo u ovonedeljnu epizodu, pod nazivom Slepe tačke, Keli je na zemlji sa njima. Ona shvata da ne samo da zla odbornica isisava moć od njih da bi se izjednačila (bukvalno preraspodeli moć u svoju korist), već im je svima potrebna ozbiljna pomoć koja ne može doći samo kroz udarce. Dakle, na njoj je da ubedi Super-prijatelje da uprkos njihovim najboljim namerama, saveznički brod ide tako daleko samo ako odlazite baš kada stvari postanu teške.
Kao što je pomenuto, čas su zajedno napisali Tesfai i pisac serije J. Holtham, a režirao Стрелац -stihov veteran Dejvid Remzi, koji takođe gostuje kao Džon Digl. A ono što sledi je emocionalno intenzivna epizoda koja izlaže teške razgovore o rasi iz skoro svakog ugla, što dovodi do toga da se obojica Tesfai oblače kao Čuvar, novi pogled na starog superheroja; i tiha, srceparajuća scena između Keli i njene devojke Aleks Denvers (Chyler Leigh).
Da biste saznali više o epizodi, šta je ušlo u pisanje scenarija nekih većih scena, rad na dizajnu Gardijanskog odela i nešto o tome kako Keli završava seriju, čitajte dalje.
ЦБС алл аццесс Стар Трек дисцовери
RFCB: Imaš toliko toga o čemu treba da se pozabaviš... Tvoj prvi TV scenario, prvi put da se nosiš kao Gardijan, a da ne spominjem da si u skoro svakoj sceni epizode. Kako je bilo raditi na ovom?
Asia Tesfai : Bilo je neverovatno osnažujuće. Ne samo da mogu da napišem priču o ovom liku koji toliko volim da zakoračim u njenu moć, već... Ja u sebi i svoj život koji zakoračim u ovu novu karijeru, i toliko je volim. I pričati priču i dobiti toliku kontrolu nad toliko aspekata ove epizode bilo je neverovatno iskustvo.
Bio sam zaista impresioniran jer ste sebi dali skoro dodatni nivo težine tako što ste protkali dobar deo ove epizode kroz događaje iz prethodne epizode.
Imao sam nekoliko slobodnih epizoda da se pridružim sobi za pisce. Bio sam mesec dana u sobi za pisce, a onda sam radio propusnice i ostalo. I tako, znajući da neću biti u epizodi pre moje velike epizode, smatrao sam da je veoma važno da priča ne bude samostalna, već da bude luk. To je bio ogroman deo, Epizoda 11, i mislim da možemo da se vratimo? Možemo li to preokrenuti i videti iz njene perspektive? Znate, to je bio razgovor jer je to bio format koji nikada ranije nismo radili i to je moralo biti odobreno. Jednom kada je to bilo, zaista smo duboko zaronili u rad. Srećom, pridružio sam se sobi za pisce kada su rušili 9, tako da smo zaista radili sa piscima iz 11 da bismo dobili referentne vrednosti tokom njihove epizode i koristili ih za pisanje sopstvene. I to je bilo zaista uzbudljivo, jer je jedna stvar biti u mogućnosti da budem koautor epizode i da ona bude predstavljena kroz moj lik. Ali da publika prođe kroz njenu perspektivu bilo je zaista važno.
Zaista se udvostručuje ideja da dok se Super-prijatelji bore sa ovim velikim zalima, ovim impsijama iz 5. dimenzije, postoje sve ove druge stvari koje su u isto vreme ostavljene na nivou zemlje. Tako da pretpostavljam da je i to bio deo izbora.
Da, da... Znate, imamo formulu sa ovim superherojskim emisijama, i mi težimo da se borimo protiv velikih zloća i ne ispitujemo šta se dešava na više ličnom nivou sa zajednicama protiv kojih se borimo iznad. U svakom svetu uvek se ljudi bore na nebu i ne razmišljate o tome: kakvu štetu nanose superheroji kada se bore ili pokušavaju da se brane? Ili koja je druga strana toga? Mislim, ispričati to kroz Kelijevu perspektivu, a zatim ispričati kroz perspektivu zajednice... bilo je veoma osnažujuće, jer to uvek vidimo kroz superheroja. A kako to izgleda kada zajednica priča svoju priču?
Zanimljivo je pogledati tajming ovoga, za koji razumem da je u velikoj meri van vaše kontrole. Promenio se raspored emitovanja, potrebno je neko vreme da se napravi TV… Ali, imali smo ove ogromne nacionalne proteste koji su zahvatili vesti prošlog leta, a ovo se emituje godinu dana kasnije. Očigledno da problemi koji su uključeni nisu nestali ni na koji način, ali kako to utiče na to kako vi mislite o epizodi, a potencijalno i na to kako mislite da bi gledaoci mogli takođe?
Znali smo kada ćemo otprilike da emitujemo. Imali smo dobru ideju kada smo to pisali koliko bi to daleko bilo, a stvari koje sam napisao u epizodi su bila iskustva koja sam imala, ili stvari koje sam osećala ili rekla ili želela da sam mogla da kažem da sam na vlasti , mnogo pre nego što mislim da je svet postao svestan... Trenutak Crnog života je važan i nepravde koje su se dešavale u društvu. Dakle, za mene je to izgledalo kao savršeno vreme, jer je to bilo možda u trenutku kada su ljudi počeli da ne ostaju svesni i svesni ovih neslaganja sa pravdom, i osećao se kao savršen trenutak da se ponovo pogleda razgovor. Pišući ga, pokušali smo da ga ostavimo otvorenim na način da se čini da se razgovor nikada ne završava. Dakle, dok ga toliko ljudi poistovećuje sa letom, to je doživotno iskustvo, a za nas koji ga živimo, to je svakodnevno iskustvo. Drago mi je što nije blizu leta ili jeseni i što je toliko kasnije, a ono što me raduje je da nastavljamo, ne pada samo posle ove epizode. To je razgovor koji Aleks i Keli nastavljaju da vode, i [postoje] momenti tokom ostatka sezone.
Foto: Bettina Strauss /THE CW
филм точак времена
Dijalog je tako sirov i iskren... Kako je to bilo, pokušavati da ukapsulišem ta osećanja i prepišem ih na papir? I da li je to za vas bilo katarzično?
U početku je bilo zaista emotivno. Bilo je...komplikovano. Iskustvo u sobi za pisce bilo je zaista lepo. Zaista sam blizak prijatelj sa mnogim našim piscima, tako da vodimo ove razgovore u bezbednom prostoru gde bi ljudi mogli da priznaju svoje slepe tačke i kažu nešto što, možda, nije dobro primljeno, ali svi smo bili prijatelji i mogli smo [raditi ] kroz… To je bilo veoma katarzično. Kada smo J. [Holtam] i ja otišli da napišemo epizodu, to je bilo teško jer smo bili zaista ranjivi jedno prema drugom u pogledu toga gde nas je prošlo iskustvo dovelo, pričajući ovu priču. I oni su veoma različiti, znate? Kao i iskustvo Dejvida Remzija.
Tako da sam integrisao njegovu perspektivu, a zatim otišao i zapravo pisao scene... Mnogo sam plakao dok sam ih pisao dok sam kucao. Mislim da je to možda zato što sam prvo glumac, izvodim ih dok pišem. Ili bih napravio glasovnu belešku i rekao šta želim da kažem, a zatim to transkribovao, tako da je mnogo tih glasovnih beleški veoma emotivno. Nije mi palo na pamet, iz nekog čudnog razloga, da ću morati da ih izvedem. Osećalo se veoma odvojeno. Napravili smo mnoge beleške sa studijom i mrežom, a onda kada je došlo vreme da to izvedemo, mislim da je to bio jedan, pitao sam se zašto sam napisao toliko redova za Keli? [smeh] i onda, dva, već sam bio prilično umoran kada smo stigli tamo, ali... Hvala Bogu što sam toliko verovao Remziju i Džeju i imao ih da budu veoma ranjivi i da se oslone na emocionalne delove toga. I to je bilo... zastrašujuće i osnažujuće u isto vreme.
Takođe imate ove veoma moćne i važne razgovore jedan na jedan sa svakim od članova glumačke ekipe. Gotovo da ide niz liniju na neki način, gde svako od njih mora da računa sa onim što je uradio - ili nije uradio - da bi pomogao Keli. Koliko su ovi paralelni razgovori iz stvarnog života koje ste vodili sa glumcima, ako su uopšte imali?
Totalno jeste, sve je došlo sa stvarnog mesta. Zbog čega je sve bilo veoma emotivno za snimanje... Ponekad je bilo veoma neprijatno za snimanje, što je i bila namera. Hteo sam da to sprovedem, jer su ovo neprijatni razgovori. Sa određenim likovima i glumcima, kao sa Aleksom ili Karom, ili sa Kajlerom i Melisom... Poštovani, oboje su zaista želeli da se oslone na istinu i neprijatnost. To je i za njih bilo veoma važno. Nije bilo, što sam cenio, zaštite njihovih karaktera. Bilo je kao da budemo realni o tome kako ovi privatni razgovori mogu izgledati i kako ovi pogrešni koraci mogu izgledati.
A onda su i mnoge druge dinamike bile stvarne. Za J’onna, to je bilo mnogo napisano iz mog razumevanja, od Dejvida [Harvuda] kao stranca, kao crnog Engleza i kako to izgleda u Sjedinjenim Državama. Znam da je on zaista imao veze sa scenama koje je imao kao Džen, što se nikada nismo pozabavili činjenicom da Džen bira da se pojavljuje kao Crnac u ovoj zemlji iznova i iznova, što ako bi većina ljudi mogla da izabere ? Ne bi, s obzirom na naše društvo. Tada sam bio veoma zaštitnički nastrojen prema Nii, što... Kada sam se pridružio emisiji imao sam mnogo problema sa rasizmom i fandomom... Bilo je zaista teško. Nikol [Mejns] je bila neko ko je to shvatio veoma brzo, samo na osnovu svog životnog iskustva, pa sam želeo da se Nia oseća malo bliže razumevanju. Zatim je Brainy uklonjen iz toga, ali on je zaista umešao i to je tačno za Džesija [Rata] i mene. Znate, kada sam saznao da ću biti čuvar, Džesi je bio prva osoba kojoj sam poslao poruku i [on] je imao ceo folder sa uzorcima i uzorcima koji je već napravio za mene. Dakle, većina ove epizode je veoma tačna.
Foto: THE CW
U prvom činu na ekranu gotovo da nema belaca, osim zlobne odbornice. Pretpostavljam da je to bio svrsishodan izbor?
Da, mislim da je obično skoro suprotno. Gde, retko vidite bilo koje obojene ljude za cela dela, u mnogim emisijama. Kada su odlučili da urade ovu priču u unutrašnjosti grada, baveći se zatvorskom reformom... Bilo je samo kao da, ako želimo da predstavimo ovu zajednicu, to se mora ispričati iz ove perspektive. Na primer, ne mogu da budu superheroji koji gledaju unutra. Što se, čini mi se, mnogo puta pričaju priče o boji, a ja sam bio taj lik koji je jedna crnka u seriji i koju treba da predstavlja… Svi, znate ? Ti si kao, moram da predstavljam muškarce, žene, sve nijanse onoga što znači biti moja rasa. I to je veliki pritisak, tako da mislim da je za našu gostujuću zvezdu posebno bilo važno da nemam... Nikada se nismo dotakli trke sa Keli godinama. Dakle, odjednom se to učini pogrešno. Ali učiniti od nje socijalnom radnicom, imati njen stožer, i ispričati priču kroz sve ove neverovatne gostujuće zvezde koje su došle, činilo se kao najbolji način da se ispriča priča o svim nijansama šta znači biti Afroamerikanac , ili Black.
To smo uspeli da uradimo kroz lik Orlanda [Jhaleil Swaby] i lik Joey [Aiden Stoxx], a zatim ja i Ramsey i Diggle i J’onn. Dakle, mislim da je ideja bila da zaista vidite ovu perspektivu u prvom činu, a kada umanjite prikaz i vratite se normalnom životu, nećete to zaboraviti. Započeo sam ovo putovanje sa ovom grupom ljudi i publika se pita, šta se dešava sa njima? Tako da su skoro sa Keli, u idealnom slučaju, na putu poput, hej, momci, obratite pažnju.
Kako je bilo prvi put obući Gardijanovo odelo? I onda, nastavljajući da ga nosite, idete napred?
Bilo je emotivno... Što me je iznenadilo. Mislim, prvi put kada sam ušao i naše divne devojke u garderobi u Vankuveru su imale sve postavljene. Rekao sam da zamišljam kako se žene osećaju na dan venčanja. Svi moji zlatni metalni komadi su bili lepo raspoređeni na stolu i obukli su me u odelo i dodali sve delove... I svi smo postali čudno emotivni zbog toga. Da bismo mogli da sarađujemo sa njima i dizajniramo ga, trebalo nam je 6 meseci da uradimo, i mogli smo da imamo mnogo vremena, što mnogi drugi glumci nisu imali toliko prostora da usavrše odelo. Bila mi je čast, i bilo je super uzbudljivo, i mislim da je odelo odlično. Trudio sam se da time što više počastim strip, što je bilo zaista uzbudljivo. Nikada nisam video Gardijanovo zlato u živoj akciji kao što je bilo u stripovima, tako da je to bilo super uzbudljivo. Polukaciga, bilo je puno komada, a onda smišljanje pletenica i perli i sitnih detalja koji su mi mnogo značili... Nikada ne zastari odelo. Svaki put kad to uradiš, pomisliš da imam najluđi posao, ovo je tako kul.
Foto: THE CW
свет ходајућих мртвих иза
Scena pred kraj Keli, prvo sama u stanu, a onda dolazi Aleks... Toliko je drugačijeg tempa od skoro bilo čega drugog u seriji, samo vam daje vremena da budete u tom prostoru — i tako je emocionalno nabijena kroz sve vreme. Kako je bilo snimati to?
To je zapravo bila prva scena koju smo snimili u ovoj epizodi, prva stvar ujutru. Bilo je veoma emotivno, Chyler i ja smo snimili prvi snimak... I plakali. A Remzi kaže, imamo još 20 do kraja, pa se krenite, a mi smo plakali svaki put. Mislim da ona i ja lično imamo veoma blisko i intimno prijateljstvo, tako da je neprijatnost u tome... Moj bol u tome, koji je bio veoma stvaran — sve je bilo veoma stvarno, mnoge od ovih scena su bile veoma stvarne. Bilo je emotivno.
Takođe, nisam mogao da vidim kada sam uvijao kosu u ogledalo, način na koji sam bio postavljen nisam mogao da vidim sebe, tako da je kamera mogla da se kreće okolo. Ali Čajler je mogao, jer je Remzi bio postavljen u sali sa monitorima. Dakle, pre nego što je ušla, gledala je to. Cela ta scena je imala samo veliku težinu, a ta scena je zapravo bila prilično ista kao na prvom nacrtu. Nije se promenilo, što je prilično neverovatno, jer se sve menja. Ta scena je stalno ostajala netaknuta, na šta se osećam veoma ponosno i svima nam je mnogo značila. Ja, Remzi i Džej smo se zamolili – mi smo akciona emisija, nema mnogo vremena za tišinu – da ostavite ceo taj uvodni deo u poslednjoj sceni u kojoj ona jednostavno ništa ne govori, a oni jesu. Mislim, i nadam se da će publika... To im daje pauzu.
Za neke, to je zaista pokretno; za neke to može biti malo neprijatno. Sva ta osećanja su tačna u ovoj epizodi. Mislim da će se neki ljudi osećati zaista viđenim, nekima će biti neprijatno da gledaju neke od ovih razgovora… I mislim da smo se svi tako osećali dok smo to pisali, i dok smo snimali, i to je ono što želim da normalizujem kada ljudi vode ove razgovore sa svojim najmilijima je da nikad nije čisto i da je neprijatno. I, znate, odajući počast toj poslednjoj sceni, ona najverovatnije nikada neće uspeti samo od sebe. Otvoren je i nećete dobiti sve odgovore koji su vam potrebni. Ali, ako nekoga zaista volite, trudite se da ga podržite na najbolji mogući način, date prostora njegovom sopstvenom iskustvu i poštujete to.
Gledajući unapred, da li ste bili srećni gde je Keli završila na kraju serije?
Вилл Смитх Еартх филм
Да! Znate, mislim da je blagoslov kada možete da odete sa predstave i kažete da ne možemo više ništa da uradimo. Ona zaista ima veliku, veliku poslednju polovinu sezone; u njenom profesionalnom životu, kao superheroj, sa svojim partnerstvom sa Aleksom i gde oni idu, to je jednostavno... Sve joj se dešava na zaista lep način. Tako da se osećam srećnim što sam tako zadovoljan njenom pričom, jer znam da je to veoma posebno iskustvo i blagoslov.
Ovaj intervju je uređen radi jasnoće i dužine.
Supergirls emituje se utorkom u 21:00 na The CW.
Gde gledati Супер девојка